Da li smeš snimati put ispred sebe tokom vožnje? Šta kaže zakon u Srbiji

Zamislite ovo: vozite kroz grad, auto ispred vas skreće iznenada i nastaje sukob mišljenja – ko je imao prvenstvo, da li je bio signal, koliko daleko ste mogli reagovati…

U takvim momentima, snimak može biti presudan dokaz. Ali, da li je legalno snimati put ispred sebe u Srbiji?

Mogu li sudovi prihvatiti taj snimak i gde je granica između korisne dokumentacije i kršenja tuđe privatnosti?

Kroz ovaj tekst vodiću vas korak po korak: prvo ćemo razjasniti šta znači snimanje puta iz vozila, zatim istražiti zakonske okvire, dati praktične smernice i objasniti kakav je tretman snimka u sudovima.

Pridodaću i primere i konkretne savete koje možeš primeniti kao vozač.

1. Šta podrazumevamo pod snimanjem puta ispred sebe

Pod pojmom “snimanje puta ispred sebe” podrazumevamo da imate uređaj u vozilu (kamera, mobilni u nosaču, fabrički sistem) koji snima tok saobraćaja ispred automobila.

Uobičajeno je da se postavi na vetrobransko staklo ili na kontrolnu tablu i da beleži vozila, raskrsnice, znakove i situacije na putu.

Taj snimak može biti stalni video koji se nadovezuje u petlji (stari delovi se brišu), ili sesije koje počinju kada krenete.

Važno je da kamera ne bude stalno usmerena ka određenom vozilu iza vas, jer bi to moglo podstaći sumnju da nekoga pratite namerno.

U praksi, ako ugradite kamere za auto, one često imaju opcije GPS-oznake, vremenske pečate i širok ugao snimanja – sve kako bi uređaj bio “diskretan posmatrač”.

Primeri situacija u kojima kamera može pomoći:

• neočekivana kočenja ili nagla promena pravca vozila ispred
• nepoštovanje raskrsnice ili saobraćajnih znakova
• sukobi u saobraćaju gde svaka sekunda snimka može razjasniti tok događaja

Cilj snimanja nije “ciljati” nekog, već beležiti javni tok saobraćaja ispred vas, što je u pravilu manje problematično sa stanovišta prava.

2. Zakon i pravni okvir u Srbiji: stanje i nedoumice

Ovo je najzahtevniji deo, jer realnost je da zakon u Srbiji ne pokriva sve slučajeve jasno. Ipak, postoje odredbe i praksa koje daju smernice.

Šta kažu propisi

Drugim rečima, ne stoji da je snimanje puta (putem dashcam-a) automatski protivzakonito.

Međutim, postoje opšti zakoni koji mogu uticati na to:

• Snimci iz vozila mogu biti korišćeni kao dokaz u sudskim postupcima. Sud ima diskreciono pravo da prihvati ili odbaci snimak u zavisnosti od okolnosti, tehničke ispravnosti i načina prikupljanja.
• Postoje slučajevi u praksi gde snimak bude odbijen ako sud smatra da je način snimanja bio neprimeren ili da je snimak izmenjen.
• Ukoliko kamera ometa vidno polje vozača ili ugrožava bezbednost, to može biti razlog za kaznu.
• Tokom tehničkog pregleda vozila, dodatna kamera koja ne utiče na sigurnost ne bi trebalo da bude prepreka za registraciju, pod uslovom da je pravilno postavljena.

Pravo na privatnost i zaštita podataka

Još jedan važan aspekt je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i odredbe vezane za video nadzor.

Ako snimak sadrži identifikacione elemente poput lica ljudi ili registarskih tablica, to se smatra obradom podataka i može biti osnov za prigovor ako se snimci zloupotrebe.

Zakon o video nadzoru propisuje da kada nadzor “obuhvata javne površine”, moraju se ispoštovati odredbe o obaveštenju, transparentnosti i vremenu čuvanja snimaka.

Iako zakon nije pisan za auto-kamere, njegove principe možemo primeniti kao smernice.

Na kraju, advokati često primećuju da zakon “kasni” za tehnologijom – naši propisi ne prate tempo razvoja digitalnih uređaja.

3. Praktične smernice: kako snimati s minimalnim rizikom

Tek kada znaš šta zakon dozvoljava (ili ne garantuje), možeš snimati sa što manje pravnih rizika.

Evo kako da snimak ima smisla i pravnu šansu.

Na šta obraćati pažnju

• Postavljanje kamere: Postavi kameru tako da ne ometa pogled vozaču. Ako zauzima veći deo vetrobranskog stakla, to može predstavljati problem prilikom kontrole.
• Snimanje unutrašnjosti: Ako snimaš putnike (npr. u taksiju), dobra praksa je da ih obavestiš – time smanjuješ rizik da te neko optuži za nelegalno snimanje.
• Izbegavaj praćenje: Ne koristi kameru da namerno pratiš neko vozilo dugo vremena. Snimaj sve ispred sebe.
• Čuvaj originalne snimke: Ne edituj ih bez potrebe i sačuvaj metapodatke. U postupku moraš dokazati da snimak nije manipulisán.
• Objavljivanje snimaka: Ako ih deliš javno, maskiraj lica i registarske tablice.

Snimak u pravnom postupku: realnost

Kada dođe do spora, sudara ili nesporazuma, snimak može biti ključni dokaz – ali nije garancija.

Sudovi u Srbiji prihvataju snimke iz vozila uz uslov da su tehnički uredni, da nema sumnje u manipulaciju i da ne krše prava trećih.

U nekim slučajevima, druga strana može zahtevati veštačenje video zapisa, što produžava postupak.

Često se dešava da reč svedoka bude vrednovana više nego snimak, jer sudija može biti skloniji direktnim izjavama nego digitalnim dokazima.

Ne treba očekivati da svaki snimak automatski “oslobodi krivice”. Najbolje je da ga koristiš kao dodatni dokaz, uz izjave svedoka, fotografije i zapisnike.

Ako je kamera usmerena na određeno vozilo, sud može sumnjati u tvoju nameru.

Zaključak i preporuke

Snimanje puta iz vozila u Srbiji nije jasno regulisano, ali nije ni zabranjeno.

Nalazi se u “sivoj zoni”, što znači da je sve stvar tvoje pažnje, načina snimanja i prezentovanja snimka.

Ako planiraš da ugradiš kameru u svoje vozilo, posmatraj je kao koristan alat, a ne kao čarobni štapić.

Može ti pomoći u dokazivanju činjenica, ali se ne oslanjaj isključivo na snimak.

Kako se kod nas kaže – “od viška glava ne boli”. Bolje da ga imaš, nego da ga nemaš.